Oslobodjavaju se od uvoznih i izvoznih dažbina:

1. Upotrebljavani predmeti i predmeti potrošnje, koje sobom nose putnici i koji služe za njihovu vlastitu potrebu za vreme putovanja, u koliko oni nisu predmet trgovine;

2. Ugledi, pa i na kartonima, izuzev monopolisanih predmeta, ako se ne mogu na kakvu drugu svrhu upotrebiti;

3. Upotrebljavani, obeleženi zavoji, sudovi, cirade i tome slično, koji se u utvrdjenom roku vračaju, pošto su kao zavoji služili pri izvozu robe.

Pod uslovom, da kao prevozna sredstva, radi prenosa putnika i robe preko granice, ulaze u carinsko područje jedne ugovornice, i da, prazna ili sa tovarom, iz istoga opet izlaze, oslobodjavaju se od svih uvoznih i izvoznih dažbina:

1. Parni i motorni brodovi, dereglije i šlepovi, sa uobičajenim inventarom, priborom i ručnim apotekama, koji se na njima nalaze, kao i sa rezervnim delovima i alatom, koji pomenuti brodovi sobom nose radi opravke u slučaj u kvara;

2. Lokomotive, pa i sa tenderima i železnički vagoni, sa uobičajenim priborom, koji se na nj ima nalazi;

3. Vazduhoplovi sa svima predmetima, potrebnim im za letenje, kao i sa rezervnim delovima i alatom radi opravke u slučaju kvara.

Oslobodjavaju se takodje od svih uvoznih i izvoznih dažbina: pogonski materijal, koji se nalazi na parnim i motornim brodovima, lokomotivama i vazduhoplovima u količinama, potrebnim im za vožnju u carinskom području druge ugovornice, kao i odelo, rublje, hrana i monopolisani predmeti, ― ovi poslednji najvi?e do količina, odobrenih monopolskim propisima ugovornice, u čije područje ulaze ―, koje za sopstvenu upotrebu sobom nosi osoblje, zaposleno na pomenutim prevoznim sredstvima.

Predmeti i materijalije, koji se nalaze na plovnim i vazdušnim transportnim sredstvima, moraju biti uneti u inventar prevoznog sredstva. U koliko oni ne bi bili zabeleženi u inventaru, imaće se o njima voditi zaseban spisak.

Kako inventar tako i zaseban spisak imaju se na zahtev podneti carinskim vlastima i carinskim organima.

Pod uslovima, propisanim za uvoz ― izvoz na povratak, biζe oslobodjeni od carine:

1. Upotrebljavane korpe, drvena burad i džakovi, koji se uvoze radi punjenja i napunjeni robom opet izvoze; to isto važi za upotrebljavane cirade, koje se uvezu sa robom, ili bez robe, radi upotrebe kao pokrivaći pri uvozu i izvozu robe;

2. Predmeti, koji su namenjeni za opravku;

3. Predmeti, koji se uvoze na probe i na ispitivan je;

4. Predmeti, koji se uvoze u oblast druge ugovornice na izložbe i utakmice, na pijace i sajmove ili na neizvesnu prodaju;

5. Kola za prenos pokuća,nstva, pa i sa pr iborom, sa tovarom ili prazna, pa i onda, kada pri povratku ma na kome mestu primaju drugi tovap, sve to pod uslovom, da za vreme privremenog zadržavanja u oblasti druge ugovornace ne budu upotrebljavana za transporte u unutrašnjosti.

Unutrašnje poreza i takse, naplaćivane za ma čiji račun, koje opterećuju ili će opterećivati proizvodnju, preradu, promet ili potrošnju robe na teritoriji jedne ugovornice, neće smeti, ni pod kakvim izgovorom, opteretiti robu druge ugovornice ni jaće ni teže nego domaću robu iste vrste ili robu iste vrsče poreklom iz najvećma povlašćene države.

Ugovorne strane obavezuju se, da će jedna drugoj uzajamno priznavati slobodu provoza preko svoje teritor je na železnicama, plovnim putevima, prirodnim ili veštačkim, i na svima drugim putevima i drumovima otvorenim za medj unarodni provoz, bilo da se radi o robi u direktnom provozu, bilo da se roba za vreme provoza pretovaruje ili smešta u antrpoe.

Sloboda provoza obuhvata provoz putnika, prtljaga, robe, putničkih i teretnih vagona, brodova, čamaca i drugih prevoznih sredstava.

Izuzetci od slobode provoza, u koliko važe za sve zemlje pod istim uslovima moći će se činiti, za najkraće a neophodno potrebno vreme, samo u ovim slučajevima:

1. Iz razloga državne bezbednosti i javnog poredka;

2. Iz obzira sanitarno-policijskih i s pogledon na zaštitu životinja ili korisnoga bilja protiv bolesti, insekata i štetnih parazita.

Provoz će biti oslobodjen svih carinskih i unutrašnjih dažbina i neće se smeti ometati nikakvim nepotrebnim zadržavanjem ili ograničavanjem. Ipak je svaka od ugovornih strana ovlašćena, da na provoznu robu naplaćuje statističku taksu, kao i sve troškove prouzrokovane carinskim nadzorom i manipulacijom prilikom provoza, pretovara i smeštanja u antrpoe. Tako isto roba može bit.i podvrgnuta plaćanju poreza na poslovni promet, ako bi za vreme pr ovoza bila predmet ma kakve trgovačke transakcije.

I u pogledu provoza, ugovorne strane priznaju jedna drugoj uzajamno postupanje kao sa najpovlašćenijim narodom. Prema tome, svaka pogodnost, oslobodjenje ili olakšica, računajući tu i podvozne cene, koje bi jedna od strana ugovornica priznala ma kojoj trećoj državi, biće odmah i bezuslovno prošireni na provoznu robu druge ugovorne strane.

Čehoslovačka roba, prirodni produkti i izrade, koji se uvoze u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca u tranzitu kroz oblast drugih država, i srpsko-hrvatsko-slovenačka roba, produkti i izrade koji se uvoze u Čehoslovačku republiku u tranzitu kroz oblast drugih država, kao i roba, prirodni produkti i izrade drugih država, koji se uvoze u oblast jedne ugovornice u tranzitu kroz oblast druge ugovornice, - neće biti pri uvozu podvrgnuti ni drugi m ni većim carinama ni dažbinama, no što bi bili pri direktnom uvozu iz zemlje porekla ili pri uvozu u tranzitu kroz oblast ma kojedruge države.

Ovo važi kako za direktan tako i za indirektan uvoz, t. j. i za slučaj da je roba bila za vreme tranzita lagerovana, pretovarivana ili prepakovana.

Pri transportovanju putnika i njihovog prtljaga, obavljenom pri jednakim uslovima, neće se na železnicama ugovornih strana praviti nikakva razlika izmedju državljana jedne i druge ugovornice u pogledu na otpravljanje, prevoz, podvozne cene, kao i u pogledu na javne dažbine kojima se opterećuje transport.

Sa robom, otpravljenom iz Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca za j ednu železničku stanicu u ili kroz Čehoslovačku republiku, neće se, pod istim uslovima, postupati na Čehoslovačkim železnicama nepovoljnije, u pogledu na podvozne cene, način otpravljanja, kao i u pogledu na poreze i dažbine, koje su s time u vezi, no sa transportima čehoslovačke robe iste vrste, koji se izmedju čehoslovačkih železničkih stanica otpravljaju u istom pravcu i na istoj pruzi.

Isto će važiti na železnicama Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca za robu, koja je otpravljena iz Čehoslovačke republike za jednu železničku stanicu u ili kroz Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca:

Ugovorne strane obavezuju se, da će priznati jedna drugoj iste podvozne cene, koje važe ili će važiti na njihovim železnicama, u istom pravcu i na istoj pruzi, za robu iste vrste koja je otpravljena iz ili za neku treću državu.

Prethodne odredbe ne važe za tarifne olakšice priznate za dobr otvorne svrhe i u interesu javne nastave, kao i za olakšice date za slučaje opšte nevolje, za olakšic.e priznate javnim službenicima, kada putuju po privatnom poslu, niti za službene pošiljke železničkih uprava ili gradjaryskih i vojnih vlasti.

Ugovorne strane obvezuju se da će u svome medjusobnom saobraćaju, u pogledu železničkih tarifa, postupati po načelu najvećeg povlašćenja. One su nadalje saglasne u tome, da medju sobom vode blagonaklonu tarifnu politiku, a naročito u cilju potpomaganja onog rnedjunarodnog železničkog prometa, u kome učestvuju njihove zemlje.

Ugovorne strane obavezuju se, da će olakšati zavodjenje i održavnje direktnog železničkog saobraćaja izmedju svojih teritorija, kao i saobraćaja izmedju teritorije jedne ugovornice i neke treće države preko teritorije druge ugovorne strane. U tome cilju zainteresovane'železničke uprave zaključiće potrebne sporazume. Sem toga, nadležne će vlasti obeju ugovornica biti dužne, da obezbede pogodne veze izmedju putničkih vozova kao i promet direktnih kola. One će nastojati, da se uproste i ubrzaju carinske formalnosti i formalnosti sa pasošima, i staraće se o održavanju brzog i pravilnog prevoza robe.

Sa pomorskim brodovima Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, njihovim tovarima, zapovednicima i posadom u Čehoslovačkoj republici, i sa pomorskim brodovima čehoslovačkim, njihovim tovarima, zapovedn.icima i posadom u Kraljevini, Srba, Hrvata i Slovenaca, postupaće se u svemu podjednako kao i sa domaćim pomorskim brodovima i njihovim tovarima, zapovednicima i posadom ili kao sa pomorskim brodovima, njihovim tovarima, zapovednicima i posadom najvećma povlašćene države.

Pomorski brodovi jedne ugovorne strane, koji ulaze u pristaništa druge ugovornice, da dopune tovar namenjen za inostranstvo, ili da istovare jedan deo svoga tovara koji dolazi iz inostranstva, pri čemu je dozvoljeno i direktno pretovarivanje, moći će, pridržavajući se važećih zakona i propisa, zadržati na brodu onaj deo tovara koji je namenjen za neko drugo pristanište te ugovornice ili neke druge države, i moći će ga ponova izvesti, neplaćajući za taj deo svoga tovara nikakve takse sem kontrolnih pristojbi, koje ne mogu biti veće od onih koje važe za domaće ili za brodove neke treće države.

Pod istim uslovima oni će moći ploviti iz jednog u drugo pristanište iste ugovornice, da tamo iskrcaju putnike koji dolaze iz inostranstva, ili da ukrcaju putnike koji putuju u inostranstvo.

Sa brodovima, brodarskim duuštvima ili preduzećima za prevoz iseljenika jedne od ugovornih strana postupaće se u pristaništima i na teritoriji druge ugovornice, u pogledu svega što se odnosi na prevoz iseljenika, koji dolaze sa ili preko njene teritorije i ukrcavaju se u njenim lukama ka o i sa brodovlma, brodarskim društvima ili preduzećima za prevoz isel- jenika najvećma povlašćene države.

No ovim nisu ni u koliko stavljene van snage odredbe zakona i propisa o uslovima, koji se traže za davanje prava za prevoz iseljenika ili za otvaranje agentura brodarskih društava ili preduzeća za iseljavanje.

Narodnost pomorskih brodova priznavaće se uzajamno na osnovu isprava i brodskih dokumenata, izdatih od strane nadležnih vlasti prema važećim zakonima i propisima svake od ugovornica.

Isto tako priznavaće se uzajamno i certifikati o zapremini pomorskih brodova izdati od strane nadležnih vlasti svake od ugovornica.

Za uzajamni poštanski promet važe odredbe medjunarodnih poštanskih konvencija i sporazuma, u kolik,o nije ovaj promet za izvesne vrsti pošiljaka uredjen posebnim sporazumom izmedj u poštanskih upr ava obej u ugo- vornih strana. Poštanske uprave ugovornih strana pružiće uzajamnoj razmeni svih vrsta poštanskih pošiljaka sve olakšice, koje nisu u opreci sa njihovim zakonima i propisima, kako bi mogle u svakom pogledu, a osobito u pogledu pravlnosti i brzine prometa, potpuno odgovarati dužnostima, primljenim medjunarodnim konvencijama ili posebnim uzajamnim poštanskim sporazumima.

Poštanske pošiljke sva ke vrste, koje dolaze sa teritorije jedne ugovorne strane i koje treba da se uruče na teritoriji druge ugovornice biće, u koliko su podvrgnute carinskom postupku, ocarinjene što je moguće brže i bez izlišnih teškoća, kako bi se sprečilo svako suvišno odugovlačenje pri njihovom uručivanju.

Specijalna pitanja uza jamnog poštanskog prometa, koja bi iziskivala posebno regulisanje ili sudelovanje i drugih upravnih grana, rešavaće se sa obe strane sa najvećim blagovoljenjem.

Svaka ugovorna,strana obavezuje se, da će preduzeti sve potrebne mere, da efikasno zaštiti robu, prirodne produkte ili izrade, poreklom iz druge ugovornice, od nelojalne konkurencije u trgovačkim poslovima, i da. uz.apčenjem robe ili drugim pogodnim kaznenim merama, koje su u saglasnosti sa njenim zakonodavstvom, suzbije i spreči uvoz, smeštaj i izvoz, kao i proizvodnju, promet, prodaju i puštanje u unutrašnji promet svake robe, koja bi, neposredno na sebi ili na svojim unutrašnjim ili spoljnim zavojima, bila snabdevena markama, i menima, natpisima ili ma kojich znacima, koji bi, neposreslno ili posredno, sadržavali netačre oznake o poreklu, vrsti, suštini ili specijalnim švojstvima te robe.

Ugovor,ne strane saglasile su se u tome, da će u svojim uzajamnim odnosima primenjivati odredbe medjunarodnog sporazuma o uprošćavanju carinskih formalnosti, zaključenog u Ženevi 3. novembra 1923 godine.

Ugovorne strane saglasile su se u tome, da će se u cilju uzajamne zaštite literarne i umerničke svojine (autorsko pravo) upravljati po odredbama revidirane Bernske konvencije od 13. novembra 1908 godine.

Sporovi, koji bi nastupili izmedju ugovornih strana pri primeni ili tumačenju odredaba ovog ugovora i njegovih aneksa, priloga i zaključnih protokola, podneće se na rešavanje izbornom sudu, u koliko ne bi bilo moguće otkloniti ih diplomatskim putem. Pojedinosti o obrazovanju izboznog suda i o njegovom postupkoz ugovoriće se za svaki pojedini slučaj.

Ovaj će ugovoi biti ratifikavan i ratifikacije će se izmeniti što je moguće pre u Beogradu. On će stupiti na snagu petnaestog dana po izmeni ratifikacija i trajaće tri godine. Posle ovoga roka on će se produžiti prećutno i ostaće na snazi još šest meseci od dna otkaza.

Ovaj ugovor izradjen je u dva ravnoglasna originalna primerka na čehoslovačkom i srpsko-hrvatskom jeziku.

U potvrdu ovoga obostrani punomoćnici potpisali su ovaj ugovor i stavili svoje pečate.

U Pragu, 14. Novembra 1928.

Dr. JUL. FRIEDMANN m. p. L. S.

Prof. M. TODOROVIČ m. p. L. S.

Pristupajući pot.pisu ugovora o trgovini i plovidbi zaključenog pod današnjim datumom, potpisani Punomoćnici učinili su sledeće resezve i izjave, koje će sačinjavati sastavni deo samog ugovora:

1. Ovim ugovorom nisu tangirane odredbe ugovora o uredjenju uzajamnih pravnih odnošaja, zaključenog u Peobradu 17. marta 1923 godin e.

2. Odredba ovoga člana ne ograničava ni u koliko pravo svake ugovorne strane, da državljanima druge ugovornice odrekne dozvolu za boravak u zemlji, odnosno da ih, u slučajevima predvidjenim važećim zakonima i propisima, protera sa svoje teritorije.

3. U pogledu na nastanjivanje i sticanje prava obavljanja trgovine, obrta i plovidbe svaka ugovorna strana postupaće sa državljanima druge ugovornice sa najvećim blagovolj enjem.

4. Sa državljanima jedne ugovorne strane, koji su na dan stupanja ovoga ugovora u život uživali na teritoriji druge ugovornice pravo nastanjivanja, odnosno obavljali trgovinu, obrt ili plovidbu, ili su bili tamo zaposleni kao radnici ili nameštenicž, postupaće se, u pobledu vršenj a dotične delatnosti, kao sa vlastitim državlj anim a.

Ugovorne strane izjavljuju svoju gotovosta da će sa najvećim blagovoljenjem rešavati molbe pojedinih preduzeća, pojedinaćnih ili društvenih, koja već imaju prava rada ha njihovoj teritoriji, u pogledu na zaposlenje radnika i nameštenika, koji su državljani druge ugovorne strane.

1. Ako jedna ugovorna strana opterećuje trgovačke putnike druge ugovornice porežama ili dažbinama, druga strana može preduzeti odgovarajuće mere, da bi se uspostavio reciprocitet.

2. Sa ugledimai modelima, koji podleže carini, a čiji uvoz nije zabranjan, postupće se prema odredbama čl. 10. medjunarodnog sporazuma o uprošćenju carinskih formalnosti, zaključenog u ženevi 3. novembra 1923 godine.

3. Za uglede koje sa sobom donose lica snabdevena jednom legitimacijonom kartom važiće i na dalje fitopatološki propisi o uvozu.

Državljani jedne ugovorne strane, zaposleni kao radnici ili nameštenici na terit.oriji druge strane, biće u pogledu porezivanja naprosto izjednaćeni sa vlastitim državljanima.

Posiodavci, koji bi takve radnike ili nameštenike zaposlili, neće po tome osnovu biti jaće porezani no što bi bili da su zaposlili vlastite državlj ane.

Do zaključenja i stupanja na snagu pomenutog sporazuma ugovorne strane postupaće sa najvećim blagovoljenjem.

Ako bi jedna ugovorna strana smatrala za potrebno, da iz nužnih privrednih razloga zadrži ili zavede za izvesnu robu zabrane ili ograničenja uvoza ili izvoza, onda će ona, u koliko to nije već ranije učinila, saopštiti spisak te robe drugoj ugovornici i sporazumeće se sa njom o kontingentima, u ćijim će se granicama ove eventualne zabrane ukinuti. Razume se samo po sebi, da svako ukidanje zabrana ili pgraničenja, koje bi jedna.od ugovornih strana, ma i privremeno, izvršila za ma koju vrstu robe poreklom iz neke treće države, koja bi inače ostala podvrgnuta režimu dozvola, ima da važi odmah i bezuslovno za robu iste vrstve poreklom iz druge ugovornice.

Takse i drugi uslovi, koji v aže za davan je dozvola, neće biti ni u kom slučaju manje povoljni od taksa i uslova, koji važe za ma koju treću državu.

Najveće povlašćenje ne važi:

1. za specijalne povlastice, koje je jedna ugovorna strana dala ili bude dala nekoj susednoj državi radi olakšanja pogra.ničnog prometa; i

2. za specijalne povlastice, koje je jedna ugovorna strana dala ili bude dala nekoj trećoj državi na osnovu ugovora o carinskoj uniji.

Kao roba jedne od ugovornih strana smatraće se i takvi proizvodi, kvji su ovde izradjeni preradom stranih sirovina, ili koji su dabiveni obradom stranih materija (materijala) u prometu oblagorodjavanja.

Da bi se za robu, pri uvozu u oblast druge ugovornice mogao primeniti ugovorni postupak, mora se dokazati poreklo robe.

Ugovorne strane neće po pravilu zahtevati uverenja o poreklu, ali svaka ugovorna strana zadržava sebi pravo, da može zahtevati podnošenje tih uverenja, ako je poreklo robe merodavno za primenu povoljnijih carinskih stavova, ili ako za to postoje drugi važni razlozi.

Važnost uverenja o poreklu, izdatih za proizvode izradjene u prometu oblagorodjavanja, neće biti osporena usled toga, što se takvi proizvodi izvcze u vezanom prometu, (uvozu-izvozu na povratak).

Uverenja o poreklu izdavaće nadležne trgovačke komore ili carinarnice, kao i druge vlasti i ustanove države izvoznice, koje će od nadležnih centralnih slasti biti sporazumno odredjene.

Uverenja o poreklu mogu biti izdata ili na jeziku uvozne, ili na jeziku izvozne države; carinarnice uvozne države mogu zahtevati, da im se podnese prevod, ako posumnjaju u sadržinu isprave.

Svaka ugovorna srana zadržava sebi pravo, da može, ako to bude našla za potrebno, zahtevati, da uverenja o poreklu budu viziran a od strane njenih diplomatskih ili konzuzarnih vlasti. Ova se viza daje besplatno.

Uz tačku 3. Pod obeležavanjem podrazumevaju se prvenstveno znaci, stavljeni od stranaka, kao što su: početna slova, zaštitne marke itd.

Uz tačku 1. Kao brodski inventar smatraju se i dizalice, pa i onda, ako se privremeno skidaju sa plovnih objekata i upotrebe na obali.

Uz tač. 1―5. Istovetnost pri uvozu-izvozta na povratak može se utvr diti i opisom, prebroj avanjem ili privatnim obeležavanjem, u koliko bi takav način utvrdjivanja bio pouzdan.

Carinske dažbine obezbedjivaće se na ovaj način:

Za predmete pomenute u tač. 1―3 sem polaganjem u gotovom novcu jož i polaganjem hartija od vrednosti ili bankovne garancije;

Za predmete pomenute u tač. 4 samo polaganjem u gotovom novcu;

Za kola za prenos pokućanstva iz tač. 5. sem polaganjem u gotovom novcu, hartija od vrednosti ili bankovne garancije još i generelnim ili specijalnim jemstvom jedne od domaćih špedicionih firmi.

Uz tač. 1. U pogledu oslobodjavanja ostalih zavoja upravljaće se obe ugovornice po svojim autonomnim propisima, a pod uslovom uzaj amnosti.

Baždarski žigovi na zavojima, koji se uvozeizvoze na povratak, priznaće se medjusobno.

Pod ciradama pomenutim u tač. 1. podrazumevaju se samo one cirade, koje nisu unete u inventar železnice.

Uz tač. 2. Postoji sporazum o tome, da ćese naplaćivati carina na sve što je predmetima dodato u inostranstvu.

Uz tač. 5. Rok za ponovan izvoz može se utvrditi do šest meseci.

Ugovorne strane saopštiće jedna drugoj vlasti, koje su ovlašćene i dužne, da na molbu stranaka daju obavezna objašnjenja o pojedinim stavovima carinske tarife kao i obavezna obaveštenja o tarifiranju tačno naznačene robe.

U unutrašnje poreze spada i poreza na poslovni promet.

Ugovorne strane saglasne su, da se čl. 19 ima razumeti ovako: U slučaju da jedna ugovorna strana prizna nekoj trećoj državi putem trgovinskog ili tarifnog ugovora povoljnije postupanje od onoga koje važi na osnovu pariteta po čl. 15. i 16. ovog ugovora, druga ugovorna strana imaće pravo zahtevati da se isto postupanje prizna i njoj.

Načelo jednakog postupanja kao i sa domaćim pomorskim brodovima i njihovim tovarima neće se primenjivati:

1. na pogodnosti, koje se daju domaćem ribarstvu, i

2. na obalnu plovidbu.

Odredbe čl. 21―24 odnose se samo na pomorsku plovidbu.

Za rečnu plovidbu važiće odredbe medjunarodnih dunavskih ugovora.

Ugovorne strane izjavljuju svoju gotovost, da autonomnim putem odklanjaju smetnje, koje bi otežavale rečnu plovidbu. U tom cilju ugovorne strane saopštavaće edna drugoj smetnje, koje u toku vrmena nastupe.

Odredbe ovih članova ne tangiraju posebne uslove koji važe za uvoz vina.

U Pragu, 14. novembra 1928.

Dr. JUL. FRIEDMANN, m. p.

Prof. M. TODOROVIĆ, m. p.