ČETVRTA GLAVA.
Siromaško pravo.
Član 15.
Državljanima jedne ugovorne strane priznaje se siromaško pravo u oblasti druge strane po istim propisima, koji tu vrede za sopstvene državljane.
Kad je državljanu jedne ugovorne strane priznato siromaško pravo, onda mu ono pripada i u svima procesnim radnjama pred sudovima druge ugovorne strane, koje se odnose na istu stvar. Za pristojbe postale usled takvih procesnih radnja vredi član 12.
Član 16.
Svedodžbu o sirmašstvu izdaće vlasti stalnoga boravišta moličevog, a ako toga nema, onda vlasti onoga mesta, gde se on baš privremeno nalazi.
Ako se molilac ne nalazi u oblasti jedne od ugovornih strana, onda je dovoljna svedodžba. nadležnog diplomatskog ili konsularnog predstavnika njegove države.
Član 17.
Vlast, koja je nadležna za izdavanje svedodžbe o siromaštvu, može tražiti obaveštenja o imovnom stanju molioca kod vlasti druge ugovorne strane.
Vlast, koja odlučuje po molbi za priznanje siromaškog prava ovlašćena je da, u granicama svoga službenog delanja, ispita podnesene joj svedodžbe i obaveštenja.
PETA GLAVA.
Zaostavštine.
Član 18.
Državljani svake ugovorne strane mogu testamentom, kodicilom, ugovorom o nasledjivanju, poklonom u slučaju smrti ili na drugi način raspolagati celom imovinom, koju imaju u oblasti druge ugovorne države. Isto tako mogu državljani obe ugovorne strane i u svakoj oblasti druge ugovorne države, isto kao i sopstvemi državljani, pribavljati imovinska prava putem nasledja.
Kao pravni osnovi pribavljanja u smislu prethodne alineje razumeju se: nasledjivanje po zakonu, pravo na zakoni deo (rezervu), testament, kodicil, ugovor o nasledjivanju, poklon u slučaju smrti i pribavljanje državi nasledja bez naslednika.
Propisi, koji važe u ugovornim državama o pribavljanju i posedovanju nepokretnina, naročito propisi o agrarnoj reformi, time se ni u koliko ne vredjaju.
Član 19.
Ugovorňe strane obvezuju se, da uzajamno jedna drugoj predaju pokretne zaostavštine državljana druge strane radi rasprave zaostavštine i donošenja odluke o naslednim sporovima, koji se na to odnose, od strane nadležnog suda ili nadležne vlasti države pokojnikove.
Član 20.
Sud ili vlast ugovorne strane, u čijoj se oblasti nalazi pakretna zaostavština, dužan je:
1. da sastavi zapisnik o smrti državljana druge ugovortie strane, koji je u njegovom području umro;
2. da preduzme mere, koje su neophodne za obezbedjenje i valjano upravljanje zaostavštinom u cilju da se izbegne njeno smanjenje ili koja druga preteća šteta.
On je naročito dužan sastaviti uredan inventar celokupne zaostavštime i prema okolnostima slučaja ili staviti je pod pečat ili narediti da se ostavi na kome sigurnom mestu ili odrediti koje pouzdano ili poverljivo lice za staraoca zaostavštine.
Pod 1. i 2. spomenute mere preduzeće riadležni sud ili vlast po propisima, koji vrede u sopstvenoj državi. Ali će one, po molbi druge strane, biti preduzete i u kojoj naročitoj formi, ako ova nije u protivnosti sa zakonima, koji vrede u državi gde se nalazi nadležni sud ili vlast.
3. Ako su naslednici ili legatari državljani jedne ugovorne strane, kod koje se nalazi zaostavština, ili se u ovoj oblasti nalaze, onda je nadležni sud ili vlast ovlašćen, da po molbi ovih lica dotle zadrži celu zaostavštinu ili jedan dovoljan deo iste, dok nadležni ostavinski sud države ostaviočeve pravnosnažno ne odluči o njihovom nasledničkom ili legatskom potraživanju.
4. Iste se mere mogu preduzeti po molbi poverilaca, koji su državljani one ugovorne strane, u čijoj se oblasti pokretna zaostavština nalazi, ili koji se u ovoj oblasti nalaze, ako su njihova potraživanja kod suda bila već prijavljena. O tim potraživanjima odlučivaće isključivo sudovi one države, u čijoj se oblasti nalazi pokretna zaostavština.
Član 21.
U cilju postignuća pod brojevima 3. i 4. prethodnoga člana navedenih; mera odrediće se ediktalni rok od najduže pet meseci, u kome se potraživanja goreimenovanih lica mogu sudu ili vlasti prijaviti. Ako se takva prijava u ovom roku ne učini, onda se predaja pokretne zaostavštine ne može odreći.
Proglas će biti objavljen u obema državama u novinama, koje su odrerjene za službena proglašavanja, i njegov overen prepis poslaće se bez odlaganja sudu ili vlasti ostaviočeve države, koji je nadležan za raspravu zaostavštine; ako ovaj sud ili vlast nisu poznati, onda, nadležnoj konsularnoj vlasti, a ako ni nje nema, onda drugoj vlasti za zastupanje ovlašćénoj.
Član 22.
O svakom smrtnom slučaju državljana druge ugovorne strane izvestiće odmah nadležna vlast najbližu konsularnu vlast države umrloga, šiljući joj što pre umrlicu i overen prepis zapisnika o smrti.
Ako se u mestu, gde se nalazi pokretna zaostavština, nalazi konsularna vlast, onda se u članu 20. pod brojem 2. navedene mere mogu samo onda preduzeti, ako konsularna vlast bude radi učestvovanja blagovremeno o tome izveštena.
U ostalim slučajevima biće konsularna vlast bez odlaganja izveštena o svemu što je naredjeno bilo radi obezbedjenja i uprave zaostavštinom. Ove mere mogu po njenoj želji biti izmenjene ili ukinute, ako to ne bi bilo od štete za sopstvene državljane.
Član 23.
Ako u raspravi zaostavštine učestvuju samo lica, koja su državljani države, u čijoj se oblasti nalazi pokretna zaostavština, ili koja se u ovoj oblasti stalno bave, onda može ostravinski sud ili vlast pokojnikove države po predlogu ovih lica ostaviti raspravu pokretné zaostavštine sudu ili vlasti mesta, gde se pokretna zaostavština nalazi, ako je ovaj predlog stavljen u roku odredjenom u članu 21.
Član 24.
Šta se ima smatrati kao pokretna imovina, odredjuje se po propisima države, u kojoj se nalazi dotična imovina.
Pokretna zaostavština predaće se najbližoj konsularnoj vlasti radi otpravlanja u državu ostavioca.
Odredbama ovoga ugorova ne dira se nikako u propise, o zabrani izvoza pojedinih predmeta, u koliko oni tada vrede u oblasti ugovornih strana.
Član 25.
U odredbe ovoga ugovora o predavanju pokretne zaostavštine ne dira se eventualnim bližim finansijskim sporazumom izmedju obe ugovorne strane u pogledu izbegavanja dvostrukog porezivanja pokretnih zaostavština, koje se po gornjim propišima predaju ostavinskom sudu ili vlasti države pokojnikove.
Član 26.
Dok sporazum po članu 25. ne bude postignut, svaka ugovorna strana zadržava sebi pravo da od pokretne zaostavštine naplaćuje porez na nasledje i istale dažbine po svojim zakonima pre no što je izda drugoj ugovornoj državi.
Član 27.
Rasprava nepokretne zaostavštine i odluka o svima tužbama i pravnim sporovima, koji se na nju odnose, pripada isključivo sudu ili administrativnoj vlasti one ugovorne strane, u čijoj se oblasti nalazi ova zaostavština.
ŠESTA GLAVA.
Tutorstva i starateljstva.
Član 28.
Vlastima svake ugovorne strane pripada tutorska (starateljska) zaštita o ličnosti i celokupnoj imovini njenih sopstvenih državljana.
Za državljane druge ugovorne strane, koji se u njenoj oblasti nalaze ili tu imaju imovine, one će se ograničiti samo, na neodložne tutorske (starateljske) naredbe, i o tome nadležnu vlast druge ugovorne strane bez odlaganja izvestiti.
Nadležna vlast države, čiji je državljanin štićenik, može ove naretlbe ukinuti. Ali ona može, ako je to u interesu štićenika, pojedine tutorske (starateljskej naredbe, shodno za to vredećim propisima, bilo u pogledu ličnosti ili u pogledu imovine, i preneti na vlasti druge ugovorne strane, saslušavši štićenika i njegovob zakonskog zastupnika.
Ove će vlasti onda pri svojim odlukama primenjivati domaće pravo. Ali one ne mogu odlućivati o pitanjima ličnogi statusa. Njihove pravnosnažne odluke priznaće se u oblasti druge ugovorne strane.
SEDMA GLAVA.
Overavanje i dokazna snaga isprave.
Član 29.
Za isprave, koje je sastavio, izdao ili overio sud, ili za isprave koje potiću od vrhovne ili druge centralne ili njima ravne upravne vlasti jedne ugovorne strane, nije potrebno pri njihovoj upotrebi pred sudovima i tutorskim vlastima u oblasti druge ugovornestrane nikakvo drugo overavanje, aku su snabdevene službenim pečatom.
Isprave, koje su sastavili ili overeli javni notari (notari), overiće sud, ako se hoće njihova upotreba prema alineji prvoj.
Kao sudske isprave smatraće se i otpravci, koje je potpisala sudska kancelarija, ako je njen potpis dovoljan po zakonima one ugovorne strane, u čijoj se oblasti sud nalazi.
Ovom će se ugovoru priložiti spisak centralnih vlasti, koje po alineji prvoj dolaze u obzir. Eventualne docnije promene biće uzajamno saopštene.
Član 30.
Dokazna snaga javnih isprava, koje su sastavljene u oblasti jedne ugovorne strane, kao i trgovačke knjige, koje su vodjene u ovoj oblasti, upravlja se u postupku pred sudovima druge ugovorne strane po zakonima države gde su one sastavljene ili vodjene, ali im se ne može ni u kom slučaju priznati u većoj meri nego što je to dopušteno po zakonima države, gde se sudsko postupanje dostavlja.
OSMA GLAVA.
Proglašenje smrti.
Član 31.
Proglašenje smrti jednoga lica pripada vlastima države, čije je državljanin on bio u vremenu kad ga je nestalo.
Pravnosnažne odluka, koje su ove vlasti izrekle, vrede i u oblasti druge ugovorne strane.
DEVATA GLAVA.
Pravna obaveštenja i posvedočenja pravnih propisa.
Član 32.
Ministarstva pravde ugovornih strana davaće jedno drugom, po molbi obaveštenja o pravnim propisima, koji vrede u oblasti njihove države.
U molbi će se tačno označiti, o kojim pravnim, propisima treba da se dade obaveštenje ili čiji tekst treba da se posvedoči.
DESATA GLAVA.
Sporovi o bračnosti deteta.
Član 33.
Sporovi o bračnom rodjenu deteda pripadaju vlastima one ugovorne strane, čili je državljanin lice, protiv koga se tužba upravlja.
Pravnosnažne presude ovih vlasti biće priznate u oblasti druge ugovorne strane.
JEDANAESTA GLAVA.
Presude u bračnim stvarima.
Član 34.
O važnosti braka, o razvodu i odvajanju od stola i postelje nadležne su isključivo da odlučuju vlasti one države, čiji su državljani supruzi u vreme predaje tužbe ili molbe; ako supruzi u vreme predaje tužbe imaju razna državljanstva, nadležne su isključivo vlasti države, kojoj su supruzi zajednički poslednji put pripadali.
Ako su supruzi promenili državljanstvo, onda može okolnost, koja je pre ove promene nastupila, biti razlog odvanja ili razvoda samo u toliko, ako je ona dopuštala obvajanje ili razvod i po pravu koje je predje za njih važilo.
Pravnosnaže odluke u alineji prvoj imenovanih vlasti biće priznate u oblasti druge ugovorne strane.
DVANAESTA GLAVA.
Stecišni postupak.
Član 35.
Ako se nad movinom državljana druge ugorovne strane otvori stecište, onda će o tome bez odlaganja biti izvešten nadležni sud njegove države, ako je on poznat.
Ako se može uzeti da u drugoj ugovornoj državi stecišni poverioci prebivuju, onda će se nadležnom sudu poslati s izveštajem prepis stecišnog proglasa radi obnarodovanja u za to odredjenim novinama ove države.
Ako nadležni sud ili vlast u oblasti jedne ugovorne strane otvori stecište i ako stečajni dužnik u oblasti druge ugovorne strane ima pokretnog imanja, ne imajući tamo svoje mesto prebivanja, onda će se ove imanje po molbi nadležnog suda ili vlasti obezbediti, popisati i nadležnom sudu ili nadležnoj vlasti predati.
Od dana kada takva molba prispe kod nadležnih vlasti druge ugovorne strane, ne mogu se tu na pokretnoj imovini stecišnog dužnika sticati ni svojinska ni založna prava ni prava zadržanja.
O izdvajanju ili odvajanju predmeta ili pokretne stecišne mase odlučuju sudovi one ugvorne strane, u čijoj se oblasti, pokretna imovina nalazi. Ostala pokretna imovina biće predana nadležnom stecišnom sudu druge ugovorne strane.
Član 36.
Dejstva stecišta, koje jd objavila nadležna vlast jedne ugovorne strane, ne odnese se na nepokretnu imovinu stecišnog dužnika, koja leži u oblasti druge ugovorne strane.
Član 37.
Državljani obe ugovorne strane uživaju kao poverioci u stecišnom postupku i postupku poravnanja ista prava kai i sopstveni državljani.
TRINAESTA GLAVA.
Uzajamno izvršenje eksekucionih titula.
Član 38.
Svaka ugovorna strana obvezuje se da odobri i izvrši eksekuciju i u svojoj oblasti, shodno dole navedenim odredbama i na osnovu dole spomenutih isprava, koje su sastavljene u oblasti druge ugovorne strane i prema tu važećim propisima su izvršni eksekucioni tituli.
Član 39.
Eksekucioni tituli.
Eksekucioni tituli su prema prethodnom članu:
1. Presude, platni nalozi, rešenja i druge odluke gradjanskih sudova, računajući i opštinske sudove, o imovno-pravnim potraživanjima, ako oni po pravu, koje važi kod presudjujućég suda, ne podleže nikakvom daljem pravnom sredstvu sa odložnim dejstvem i o tome su snabdeveni odgovarajućom klauzulom suda, koja u isto doba tačnost topravka potvrdjuje.
2. Poravnanja o takvim potraživanjima, zaključena pred gradjanskim sudovima, računajući i opštinske sudove, ako su snabdevena klauzulom da su izvršna i klauzulom, koja potvrdjuje tačnost njihovog otpravka.
3. Presude ili odluke izbornih sudija ili sudova ili poravnanja pred izbornim sudijama ili i zbornim sudovima, ako su pr ema zakonima ili po pismenom u zakonoj formi sastavljenom ugorovu izborni sudija ili izborni sud pozvani da odluče o odredjenom imovnopravnom potraživanju. Ove isprave moraju biti snabdevene potvrdom nadležneg suda prvog stepena, u čijem je području imao svoje sedište izborni sudija ili izborni sud u vreme donošenja sudske presude, odluke ili zaključenja poravňanja, da ne podleže nikakvom daljem pravnom sredstvu s odložnim dejstvom i da je otpravak tačan.
Član 40.
Odobrenje i izvršenje eksekucije upravlja se po propisima, koji važe u državi, gde se eksekucija ima odobriti ili izvršiti, ako u ovam ugovoru nije što drugo odredjeno.
Član 41.
Gde će se predati naolba za eksekuciju, postupak umoljenog suda.
Potražilačka stranka predaće molbu za odobrenje i izvršenje eksekucije sudu, gde je eksekucioni titulus postao. Ako su u pitanju eksekucioni tituli, koji su postali u postupku pred opštinskim sudovima, onda će se molba predati nadležnom sudu prvoga stepena, u čijem su području oni postali. Sud, kod koga je molba za odobrenje i izvršenje eksekucije bila predata, ustupiće ovu bez odlaganja sudu druge ugovorne strane, nadležnom po gornjim propisima, dodavši klauzule u smislu člana 39. sa cstalim dokazima, a po propisima, koji vrede za pismeni saobraćaj sa sudovima druge ugovorne strane.
Stranci je slabodno da za odobrenje i izvršenje eksekucije neposredno moli nadležni sud druge ugovorne strane.
Sud, koji je nadležan za odobrenje eksekucije, utvrdiće na osnovu poslatih akata u postupku, koji se ima najdalje svršiti za 30 dana od lad su akta sudu stigla, i koji se ima; ograničiti na ispitivanje sledećih uslova, da li postoje zahtevi za odobrenje i izvršenje eksekucije
1. da li se ima smatrati kao osnovana nadležnost vlasti, koja je stvar presudila; ovo je slučaj, ako je stvar mogla izaći pred sudu molećoj državi po propisima, koji vrede o nadležnosti u umoljenoj državi;
2. da li se radi o eksekucionom titulu. u smislu člana 39;
3. dali je tužena stranka tamo gde tu zakon zahteva, bila uredno pozvana u postupku, u kome je postao eksekucioni titul, naročito da li joj je tužba ili pismeno, kojim je rasprava predmeta bila otpočeta u oblasti druge ugovorne strane, bilo dostavljeno u vlastite ruke i da li joj je presuda ili druga odluka, koja čini eksekucioni titul, pravovaljano dostavljena; po predlogu obvezanestranke utvrdiće se, ako je donesena kontumacijalna presuda, da joj nije ma kojom nepravilnošću onemogućeno da u postupku učestvuje ili da bude kao što treba zastuana.
U postupku po prednjoj alineji može u ovim okolnostima biti saslušan pre donošenja odluke protivnik potražilačke stranke ili njegov zastupnik.
4. Da li se odobrenjem i izvršenjem eksekucije neće iznuditi radnja, koja je zabranjena ili se ne može iznudjavati po propisima, koji vrede u državi gde se eksekucija ima odobriti ili izvršiti ili da li se odobrenjem ili izvršenjem eksekucije neće priznati koji pravni odnos ili ostvariti koje potraživanje, koji protivreče suverenitetu umoljene države ili blagim običajima ili koji po pravu umoljene države nisu tužljivi ili izvršljivi.
Sud, koji odobrava ili izvršuje eksekuciju, nije ovlašćen ispitivati stvarnu stranu eksekucionog titula.
Član 42.
Privremene naredbe.
Čim sudu stignu akta (član 41.), sud, koji je nadležan za odlućivanje o molbi za eksekuciju, odrobiće bez odlaganja a po propisima, koji za njega tu važe, privremenu naredbu protiv protivnika potražilačke stranke radi obezbede potraživanja iz eksekucionog titula. Ova privremena naredba može se samo onda ukinuti, ako je protivnik potražilačke stranke dao obezbedjenje za potpuno izmirenje potraživanja iz eksekucionog titula.
ČETRNAESTA GLAVA.
Izdavanje krivaca.
Član 43.
Ugovorne strane obvezuju se, da jedna drugoj po molbi izdaju lica, koja se nalaze u oblasti umoljene ugovorne strane a goni ih koja sudska vlast moleće države zbog koje po pravu obe ugovorne države - pa ma to bilo i samo u jednom delo oblasti - kažnjive radnje, ili su zbog takve već osudjeni, ako je delo po zakonina obe strane ugroženo najmanje šestomesečnom kaznom oduzimanja slobode ili kojom težom kažnom, ili ako je zbog njega protiv lica, koje se ima izdati, već izrečena šestomesečna kazna oduzimanja slobode ili koja teža kazna.
Izdavanje će se odobriti i u slučajevima pokušaja i saučešća, aku su ovi kažnjivi po zakonima obe ugovorne strane.
Član 44.
Izdavanje može se odobriti, ako postoje važni razlozi, i zbog takvih kažnjivih radnja, koje su po zakonima obe države ugrožene kojom kaznom manjom od šestomesečnog oduzimanja slobode, ako je to po zakonima umoljene države dopušteno.
Član 45.
Ugovorne strane neće jedna drugoj izdavati sopstvene državljane.
Član.46.
Zbog kojih se kažnjivih radnja, ne vrši izdavanje.
Izdavanje neće se odobriti:
1. zbog kažnjivih radnja, koje su izvršene u oblasti umoljene strane, ili čije je gonjenje po zakonima ove strane isključivo zadržano za njenu sudbenost;
2. ake je zbog iste kažnjive radnje protiv lica, koje bi se imalo izdati, već otpočet kazneni postupak u oblasti umoljene strane, koji je završen presudom ili na drugi način, a po zakonima umoljene države nije dopušten.a ob- nova kaznenoga postupanja;
3. ako je po pravu sviju oblasti jedne ugovorne strane već nastupila zastarelost ili je gonjenje zbog kažnjivog dela odnosno izvršenje kazne sa drugih zakonskih razloga isključeno;
4. zbog političkih ili sa ovim u vezi stojećih kažnjivih radnja; kažnjive radnje protiv života ili telesne bezbednosti dravnog poglavara svake ugovorne strane neće se smatrati kao političke kažnjive radnje;
5. zbog radnja, koje su samo po vojnim kaznenim zakonima kažnjive;
6. zbog radnje, koje su kažnjive isključiva po zakonima o štampi;
7. zbog kažnj ivih radnja, koje se progone samo na tužbu privatnoga lica;
8. zbog kažnjivih radnja protiv carinskih, poreskih i drugih finansijskih zakona.
Umoljena strana isključivo ceni da li pod brojevima 4. do 8. navedene kažnjive radnje imaju tamo označeni karakter.
Član 47.
Odlaganje izdavanja.
Ako je lice, za čije je izdavanje moljeno, u oblasti umoljene strane gonjeno ili osudjeno zbog koje druge kažnjive radnje, ili ako se ono tu nalazi u pritvoru sa kog drugog uzroka, onda se izvršenje izdavanja može odlóžiti do vremene, kada se postupak svrši, kazna izdrži ili oprosti.
Ali to ne smeta da se o molbi za izdavanje što pre odluči.
Član 48.
Molba za izdavanje od raznih država.
Ako više država jednovremeno mole da se izda isto lice zbog istih ili zbog raznih kažnjivh radnja, onda će se lce, za čje se izdavanje njivih radnja, onda će se lice za čije se izdavanje moli, izdati državi, čiji je ono državljanin.
Inače izdaće se lice, koje se ima izdati, onoj državi, na čijoj je oblasti ono izvršilo najtežu kažnjivu radnju, a ako su u pitanju podjednako teške radnje, onda državi, čija je molba za izdavanje prvo bila stigla.
U obaveze, koje je jedna ugovorna strana već primila prema drugim državama, ovim se propisom tie dira.
Član 49.
Granice izdavanja.
Izdano lice može u državi, kojoj je bilo izdano, samo zbog onih kažnjivih radnja biti gonjeno i kažnjeno ili kojoj drugoj državi dalje izdano, zbog kojih je izdavanje izrečno bilo odobreno.
Izdano lice može biti zbog drugih, pre izdavanja učinjenih, kažnjivih radnja samo onda gonjeno ili dalje izdano:
1. ako strana, koja ga je izdala, to naknadno odobri; ovo odobrenje ne može se odreći, ako bi se po ovom ugovoru i za ovu kažnjivu radnju izdavanje imalo odobriti;
2. ako izdano lice usled svoje krivice nije napustilo oblast države, kojoj je bilo izdano, u roku od mesec dana od dana, kada je kazneni postupak zbog dela, zbog koga je bilo izdano, završen, kazna izvršena ili oproštena ili ako se ono docnije dobrovoljno u ovu oblast vratilo.
Član 50.
Molba za izdavanje.
Molbu za izdavanje podnosi Ministarstvo pravde (kod osoba, koje gone vojni sudovi, dotična najviša vojna sudsko-upravna vlast) moleće strane neposredno Ministarstvu prade umoljene strane.
Molbi za izdavanje treba priložiti poternicu izdanu protiv lica, koje se ima izdati, ili kaznenu presudu protiv njega. U ovim će se ispravama označiti karakter kažnjive radnje s opisom dela i uputom na kaznene propse, koji se imaju primeniti; naročito treba navesti sve okolnosti, koje obrazložavaju kvalifikaciju kažnjive radnje ili primenu jedne odredjene kaznene odredbe.
U overenom prepisu priložiće se tekst kaznenih propisa, koji se odnose na ocenu kažnjive radnje i na odmeravanje kazne.
Po mogwćnosti priložiće se opis lica, koje se ima izdati, njegova fotografia i drugi podaci, koji su potrebni da se utvrdi njegov identitet.
Član 51.
Koji će se jezik upotrebiti.
U prethodnom članu spomenute isprave sastaviće se na državnom jeziku moleče strane i u formi propisanoj za moleću stranu i biče snabdevene služebnim pečatom. Njima će se dalje priložiti prevodi na državnom jeziku umoljene strane, koje će overiti ili sastaviti zakleti tumač maleae strane i koji će biti snabdeveni potpisom i službenim pečatom tumača, ili koji su službeno sastvljeni.
Član 52.
Bliža obaveštenja.
Ako postoji sumnja, da li su gore spamenuti uslovi izdavanja ispunjeni, onda će moleća strana naknadno biti umoljena za bliža obaveštenja u primerenom roku.
Ako je lice, koje se ima izdati, stavljeno u pritvor usled molbe za njegovo izdavanje, onda će ono moći biti pušteno u slobodu, ako naknadna obaveštenja ne stignu za šest nedelja od dana, kad je Ministarstvo pravde za izdavanje umoljene strane molbu poslalo.
Član 53.
Mere za obezbedjenje izdavanja.
Čim stigme molba za izdavanje, narediće se sve što je potrebno za njeno obezbedjenje i gonjeno lice biće pritvoreno, osim, ako bi se još unapred videlo, da je izdavanje nedopušteno.
Član 54.
Prethodno pritvaranje.
Ako je potrebno, može lice, koje se ima izdati, biti stavljeno u obezbedjavni pritvor još pre predaje molbe za izdavanje, ako se za to moli s pozivom na sudsku poternicu ili pravnosnažnu presudu, i ako se jednovremeno označi kažnjiva radnja. Takvu molbu može predati sud ili koja, za to inače pozvana vlast moleće strane neposredno nadležnoj vlasti umoljene strane i to pismeno ili i telegrafski.