Národní shromáždění československé / Poslanecká sněmovna1925 – 1929

Predsednik Čehoslovačke republike s jedne, i Njegovo Veličanstvo Kralj Srba, Hrvata i Slovenaca s druge strane, zadahnuti jednakom željom, dá razviju trgovačke odnose kao i privrednz saradnju izmedju svojih država, i da ovim udare čvrst temelj prijateljskim vezama, koje ih spajajia, odlučili su da zaključs ugovor o trgovini i plovidbi i u tom cilju naimenovali za svoje punomoćnike:

koji su, pošto su podneli jedan drugom svoja punomoćja, koja su nadjena u ispravnoj i propisnoj formi, ugovorili sledeće:

Sa državljanima jedne ugovorne strane postupaće se, na teritoriji druge ugovornice, u svakom pogledu a naročito u pogledu nastupanja i obavljanja trgovine, obrta i plovidbe, potpuno isto kao i sa državljanima najvećma povlašćene države.

Državljani jedne ugovorne strane mogu, isto tako kao i državljani najvećma povlašćene države, a upravljajući se po važećim zakcr nima i propisima, slobodno dolaziti na teritoriju druge ugovornice, tamo boraviti i nastaniti se, kaa i u svako doba ovu teritoriju slobodno ostaviti. Pri tome neće biti podvrgno ti nikakvim drugim ni težim, opštim ili mesnirn, ograničenjima ili taksama ma koje vrste no onima, kojima su podvrgnuti ili će biti pdvrgnuti državljani najvećma pavlašćene države. Oni neće biti podvrgnuti, po osnovu boravljenjana teritoriji druge strane, nikakvoj javnoj taksi.

Državljani jedne ugovorne strane uživaće, na teritoriji druge ugovornice, pravnu zaštitu kao i vlastiti državljani i imaće slobodan pristup pred sudove i administrativne vlasti. Oni će imati na teritoriji druge ugovorne strane potpunu slobodu da poseduju, uzimajtz pod zakup i ulaze u posed pokretnog i nepokretnog imanja, da stiću svojinu putem kupovine, poklona, nasledja, testamenta ili na ma koji drugi način, i da razpolažu njome, sve to pod uslovima9 koji su u zalonima i propisima one ugovornice u kojoj e imanje nalazi odredjeni za državljane ma koje txeće države.

Akcionarskim i ostalim trgova čkirr društvima svahe vrste, obuhvatajući tu i industrijska, finansijska, transportna, plovidbena i osiguravajuća društva, koja imaju svoje sedište u oblasti jedne ugovorze strane, i koja tamo po zakonima ove strane pravno potoje, priznaće se pravro postojanje i u oblasti druge ugovornice. Ona će moći upražnjavati i na teritoriji ove druge strane, tpravljajući se po njenim zakonima i propisima, sva svoja praTa pred sudovima i administrativnim vlastima, i naročito stupati pred sudove i voditi taxno parnice kao tužilačka ili tužena strana.

Priznanje prava poslovanja gore navedenim društvima koja na teritorijijedne ugovorne strane pravno postoje, a koja nameravaju, posle stupanja na snagu ovog ugovora, da prošire svoje poslovanje i na oblast druge ugovornice, te kojima bi u tu svrhu trebala naročita dozvola, odredjivaće se prema zakonima i propisima važećim u dotičnoj državi. ia društvima pak kojima je već bilo pr iznato pravo poslovanja, postupaće se kao sa draštvima najviše povlašćenog naroda.

Trgovci, industrijalci i ostali privrednici jedne ugovorne strane, koji dokažu, na osnovu legitimacione karte izclate im od nadležnih vlasti njihove države, da imaju tarno pravo obavljanja trgovine ili obrta i da tamo plaćaju zäkonom adredjene poreze i dažbire, ovlšćeni su da mogu na teritoriji druge ugcvorne strane, poštujući tamo važeće zakone i propise, da vrše lično ili preko trgovačkvu putnika, koji su u njihovoj službi, nabakve robe kod trgovaca ili kod lica, koja robu proizvode; oni isto tako imaju prava da primaju porudžbine, pa i po ugledima, od trgovaca u njihovim trgovačkim lokalima ili od lica, u čijem se preduzeču ponudjena roba upotrebljuje.

Ova lica imaju pravo nositi sobom uglede ili modele, ali ne robu.

Legitimacione karte biće saobrazne obrazcu utvrdjenom u medjunarodnom sparazumu o uprošćavanju carinskih formalnosti, zaključenom u ženevi 3. novembra 1923 godine. Ove se legitimacione karte oslobadjaju kako ad konzularne tako i od svake druge vize.

Odredbe ovoga člana ne važe za ambulantni obrt i kućarenje, kao ni za traženje porudžbina kod lica koja se ne bave ni trgovinom rii zanatom ni industrijom. Ugovorne strare zadržavaju u ovom pogledu punu slobodu svog zakonodavstva.

Državljani jedne ugovorne strane neće biti, u oblasti druge ugovornice, podvrgnuti snošenju tereta niti plaćarjz poreza, dažbina, ili taksa, ma koje vrste, ni drukčijih ni većih, no što su oni koji se nameću ili će biti nametnuti vlastitim državljanima.

Isto važi i za društva o kojima je reč u članu 2 ovog ugovora.

Državljani svake od ugovornih strana biće, u oblasti druge ugovornice, oslobodj eni od svake lične vojne dužnosti u vojsci, mornarici ili vazduhoplovst vu, kao i u ostalim vojnim ili vojnički organizovanim intitucijarrua odredjenim za održavanje javnog poredka i unutrašnje bezbednösti države. Oni će biti oslobodjeni od svih tereta, koji se nameću kaa otkup od lične službe. No oni će biti podvrgnuti svima ostalim ter etima i dužnostima sem vojne lične službe (kao na pr. primanje vojske u stan, davanje zaprege itd.) u meri i prema zakonima i propisima, koji se primenjuju na vlastite državljane.

Ugovorne strane izjavljuju svoju gotovost, da će jednim posebnim sporazumom regulisati pitanje zaposlenja radnika i nameštenika, državljana jedne ugovorne strane na teriboriji druge ugovoxwice, i urediti pitanje njihavog socialnog osiguranja.

Ugovorne strane neće ometati medjusobni trgovački promet nikakvim specijalnim merama, a naročito ne nikakvim uvoznim ili izvoznim zabranama.

Pri svem tom ugovoxme strane zadržavaju sebi pravo, cda mogu zabraniti íli ograničiti uvoz i izvoz, ako takve zabxane ili ograničenja budu važila u isto vxerae i za sve druge zemlje ílí zemije, kod kojih postoje iste okolností, i to u sledećim slučajevima:

1. Iz razloga javne bezbednosti;

2. Iz razloga moralnih ili humanitarnih;

3. S obzirom na trgovinu sa oružjem, municijom i ratnim ma erijalom, a u izuzetnim prilikama i sa svim ostalim ratnim potrebama;

4. Iz razloga javne zdravstvenosti ili u cilju zaštite životinja ili bilja od bolesti, insekata i štetnih parazita;

5. U cilju zaštite narodne, umetničke, istorijske, ili arheološke imovine;

6. S obzirom na promet zlata, srebra, moneta, papirno; novca i hartija od vrednosti;

7. U cilju da bi se i na stranu robu mogle prošixiti zabrane ili ograničenja, koja važe ili budu važila u unutrašnjosti zemlje za proizvodnju, trgovinu, prenos i patrošnju domaćih proizvoda iste vrste;

8. U pogledu na proizvode, koji su ili će biti predmet državnih monopola ili monopola nad kojima država vodi nadzor.

Roba, prirodni produkti i izrade, jedne ugovorne stane neće biti pri uvozu u carinsko područje druge ugovornice opterećena ni drugim ni većim carinama ni dažbinama - računajui tu i sve doplatke i dodatke - no što su one kojima podleži ili će podležati roba, priradmi pradukti ili izráde iste vrste iz ma koje treće države.

Roba, prirodni produkti i izrade, jedne uororne strane neće bíti pri izvozu za carinsko podrućje druge ugavornice opterećena ni drugim ni većim carinama ni dažbinama računajući tu i sve doplatke i dodatke - no što su oné kojima podleži ili će podležati roba, prirodni produkti i izrade iate vrste pri izvozu za ma koju treću državu.

Sem toga, svaka od ugovornih strana abavezuje se da i u svakom drugorn pogledu neće postupati sa robom druge ugvornice, bilo da se radi o uvozu ili izvozu, ni drugojaće ni na manje povoljan način no što postupa sa robom rr a ke j e treće države, odnosno namen j enom za ma koju treću državu, naročito u pogledu carinskih propisa i njihove primene, postupka pri ispitivanju i analizi robe, uslova za plaćanje carina i ostalih dažbina, klasificiranja robe i tumaćenja carinskih tarifa.

Oslobadjavaju se od uvaznih i izvoznih dažbina:

1. Upotrebljavani predmeti i predmeti potrošnje, koje sobom nose putnici i koji služe za njihovu viastitu potrebu za vreme putovanja, u koliko oni nisu predmet trgovine;

2. Ugledi, pa i na kartonima, izuzev monapolisanih predmeta, ako se ne mogu na kakvu drugu svrhu upotrebiti;

3. Upotrebljavani, obeleženi zavoji, sudovi, cirade i tame slično, koji se u utvrdjenom roku vračaju, pošto su kao zavoji služili pri izvozu robe.

Pod uslovom, da kao prevozna sredstva, radi prenosa putnika i robe preko granice, ulaze u carinsko područje jedne ugovornice, i da, prazna ili sa tovaram, iz i stoga opet izlaze, oslobodjavaju se ed svih uvoznih i izvoznih dažbina:

1. Parni i motorni brodovi, dereglije i šlepovi, sa uobičaj enim inventarom, priborom i ručnim apotekama, keji se na njima nalaze, kao i sa rezervnim delavima i alatom, koji pomenuti brodovi sobom nose radi opravke u slučaju kvara;

2. Lokomotive, pa i sa tenderima i železnički vaboni, sa uobičajenim priborom, kojise na njima nalazi;

3. Vazduhoplovi sa svima predmetima, potrebnim im za letenje, kao i sa rezervnim delovima i alatom radi opravke u slučaju kvara.

Oslobodjavaju se takodje od avih uvoznih i izvoznih dažbina: pogonski materijal, koji se nalazi na par nim i motornim brodovima, lokomotivama i vazduhoplovima u količinama, potrebnim im za vožnju u carinskom području druge ugovornice, kao i odelo, rublje, hrana i monopolisani predmeti, - ovi poslednji najviše do količina, odobrenih monopolskim propisima ugavornice, u čije područje ulaze -, koje za sopstvenu upotrebu sobom nosi osoblje, zaposleno na pomenutim prevoznim sredstvima.

Predmeti i materijalije, koji se nalaze na plovnim i vazdušnim transportnim sredstvima, moraju biti uneti u inventar prevoznog sredstva. U koliko oni ne bi bili zabeleženi u inventaru, imaće se o njima voditi zaseban spisak.

Kako inventar tako i zaseban spisak imaju se na zahtey podneti carinskim vlastima i carinskim oranima.

Pod uslovima, propisanim za uvoz - izvoz na povratak, biće oslobodjeni od carine:

1. Upotrebljavane korpe, drvena burad i džakovi, koji se uvoze radi punjenja i napunjeni robom opet izvoze; to isto važi za upotrebljavane cirade, kcje se uvezu sa robom, ili bez robe, radi upotrebe kao pokrivaći pri uvozu i izvozu robe;

2. Predmeti, koji su namenjeni za opravku;

3. Predmeti, koji se uvoze na probe i na ispitivanje;

4. Predmeti, koji se uvoze u oblast druge ugovornice na izložbe i utakmice, na pijace i sajmove ili na neizvesnu prodaju;

5. Kola za prenos pohućanstva, pa i sa priborom, sa tovarom ili prazna, pa i onda, kada pri povratku ma na kome mestu primaju drugi tovar, sve to pod uslovom, da za vreme privremenog zadržavanja u oblasti druge ugovornice ne budu upotrebljavana za transporte u unutrašnjosti.

Unutrašnje poreze i takse, naplaćivane za ma čiji račun, koje opterećuju ili će opterećivati proizvodnju, preradu, promet ili potrošnju robe na teritbriji jedne ugavornice, neće smeti, ni pod kakvim izgovorom, opteretiti robu druge ugovornice ni jaće ni teže nego domaću r obu iste vrste ili robu iste vrste poreklom iz najvećma povlašćene države.

Ugovorne strane obavezuju se, da će jedna drugoj uzajanno priznavati slobodu provoza preko svoje teritorije na železnicama, paovnim putevima, prirodnim ili veštačkim, i na svima drugim putevima i drumovima otvorenim za medjunarodni provoz, bilo da se radi o robi u direktnom provozu, bilo da se roba za vreme provoza pretovaruje ili smešta u antrpoe.

Sloboda provoza obuhvata provoz putnika, prtljaga, robe, putničkih i teretnih vagona, brodova, čamaca i drugih prevoznih sredstava. Izuzetci od slobode provoza, u koliko važe za sve zemlje pod istim uslovima moći će se činiti, za najkraće a neophodno potxebno vreme, samo u ovim slučajevima:

1. Iz razloga državne bezbednosti i javnog poredka;

2. Iz obzira sanitarno-policijskih i s pogledorn na zaštitu životinja ili korisnoga bilja protiv bolesti, insekata i štetnih parazita.

Provoz će biti oslobodjen svih carinskih i unutrašnjih dažbina i neće se smeti ometati nikakvim nepotrebnim zadržavanjem ili ograničavanjem. Ipak je svaka odugovornih strana ovlašćena, da na provoznu robu naplaćuje statističku taksu, kao i sve troškove prouzrokovane carinskirn nadzorom i manipulacijom prilikom provoza, pretovara i smeštanja u antrpo-e. Tako isto roba može biti podvrgnuta plaćanju poreza na poslovni prornet, aka bi za vreme pr ovoza bila predmet ma kakve trgovačke transakcije.

I u pogledu provoza, ugovorne strane priznaju jedna drugoj uzajamno postupanje kao sa najpovlašćenijim naradom. Prema tome, svaka pogodnost, oslobodjenje ili olakšica, računajući tu i podvozne cene, koje bi jedna od strana ugovornica priznala ma kojoj trećaj državi, biće odmah i bezuslovno prošireni na provoznu robu druge ugovorne strane.

Čehoslovačka roba, prirodni produkti i izrade, koji se uvoze u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca u tranzitu kroz oblast drugih država, i srpsko-hrvatsko-slovenačka roba, produkti i izrade koji se uvoze u Čehoslovačku republiku u tranzitu kxoz oblast drugih država, kao i roba, prirodni pr odukti i izrade drugih država, koji se uvoze u oblast jedne ugovornice u tranzitu kroz oblast druge ugovornice, - neće biti pri uvozu podvrgnuti ni drugi m ni većim carinama ni diažbinama, no što bi bili pri direktnom uvozu iz zemlje porekla ili pri uvozu u tranzitu kroz oblast ma koje druge države.

Ovo važi kako za direktan tako i za indirelctan uvoz, t. j. i za slučaj da je roba bila za vreme tranzita lagerovana, pretovanivana ili prepakovana.

Pri transportovanju putnika i njihovog prtljaga, obavljenom prijednakim uslovima, neće se na železnicama ugovornih strana praviti nikakva razlika izmedju državijana jedne i druge ugovornice u poglëdu na otpravljanje, prevaz, podvozne cene, kao i u pogledu na javne dažbine kojima se opterećuje transport.

Sa robom, otpravljenom Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca za jednu železničku stanicu u ili kroz Čehoslovačku republiku, neće se, pod istim uslovima, postupati na čehoslavačkim železnicama nepovoljnije, u pogledu na podvozne cene, način otpravljanja, kao i u pogledu na poreze i dažbine, koje su s time u vezi, no sa transportima čehoslovačke robe iste vrste, koji se izmedju čehoslovačkih železničlcih stanica otpravljaju u istom pravcu i na istoj pruzi.

Isto će važiti na železnicama Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca za robu, koja je otpravljena iz íehoslovačke republike za jednu železničku saanicu u ili kroz Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.

Ugovorne strane obavezuju se, da će priznati jedna drugoj iste padvozne cene, koje važe ili će važiti na njihovim železnicama, u isbom pravcu i na istoj pruzi, za robu iate vrste hoja je otpravljena iz ili za neku treću državu.

Prethodne adredbe ne važe za tarifne alakšice priznate za dobrotvorne svrhe i u interesu javne nastave, kao i za olakšice date za slučaje opšte rievolje, za olakšice priznate javnim službenicima, kada putuju po privatnom poslu, niti ra službene pošiljke železničkih uprava ili gradjanskih i vojnih vlasti.

Ugovorne strane obvezuju se da će u svome medjusobnom saobraćaju, u pogledu železničkih tarifa, postupati po načelu najvećeg povlašćenja. One su nadalje saglasne u tome, da medju sobom vode blagonaklonu tarifnu politiku, a naočito u cilju patpomaganja onog medjunarodnog železničkog prometa, u kome učestvuju njihove zemlje.

Ugovorne strane obavezuju se, da će olakšati zavodjenje i održavanje direktnag železničkog saobraćaja izmedju svojih teritorija, kaa i saobraćaja izmedjtt teritorije jedne ugovorniee i neke treće države preko teritorije druge ugovarne strane. U tome cilju zainteresavaneželezničke uprave zaključiće potrebne sporazume. Sem toga, nadležne će vlasti obeju ugovornica biti dužne, da obezbede pogodne vee izmedju putničkih vozava kao i promet direktnih kola. One će nastajati, da se uproste i ubrzaju carinake foxmalnosti i formalrrosti sa pasošima, i staraée se o održavanju brzog i pravilnog prevoza robe.

Sa pomorskirn brodovima Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, njihovim tovarima, zapovednicima i pasactam u ehoslovačkoj republici, i sa pomorskim brodovima čehoslovačkim. njihavim tovarima, zapavednicima i posa dam u Kral j evini Srba, Hrvata i Slovenaca, postupaće se u sveriu podjedtako kao i sa domaćim pamarkitn lxodovima i njihovim tovarima, zapo-vednicima i posadom ili kao sa pomorskim brodovima, njihovim tovarima, zapovednicima, i posadom najvećma povlašćene države.

Pomorski brodovi jedne ugovorne strane, koji ulaze u pristaništa druge ugovornice, da dopune tovar namenjen za inostranstvo, ili da istovare jedn deo svoga tovara kaji dolazi iz inastranstva, pri čemu je dozvoljeno i direhtno pretovarivt nje, moći će, pridržavajući se važećih zakana i propisa, zadržati na brodu anaj deo tavara koji je namenjen za neko drugo pristanište te ugavornice ili neke druge države, i moći će ga ponova izvesti, replaćajftći za taj deo svoga tovara nikakve takse sem kantrolnih pristojbi, kaje ne mogu biti veće od nnih koje važe za domaće ili za brodove neke treće države.

Pod istim uslovima oni će maći ploviti iz jednog u drugo pristanište iste ugovornice, da tamo iskrcaju putnike koji dolaze iz inostranstva, ili da ukrcaju putnike koji putuju u inostranstvo.

Sa brodovima, brodarskim društvima ili preduzećima za prevoz iseljenika jedne od ugovaroih strana postupaće se u pristaništima i na teritoriji druge ugvornice, u pagledu svega što se odnosi na prevoz iseljenika, koji dolaze sa ili preko njene teritorije i ukrcavaju se u njenim lukama kao i sa brodovima, brodarskim društvima ili preduzećima za prevoz iseljenika najvećma povlašćene države.

No ovim nisu ni u koliko stavljene van snage odr edbe zakona i propisa o uslovima, koji se traže za davanje prava za prevoz iseljenika ili za otvaranje agentura brodarskih društava ili preduzeća za iseljavanje.

Narodnost pomorskih brodova priznavaće se uzajamno na osnovu isprava i brodskih dokumenata, izdatih od strane nadležnih vlasti prema važećim zakonima i propisima svake od ugovornica.

Isto tako priznavaće se uzajamno i certifikati o zapremini pomorskih brodova izdati od strane nadležnih vlasti svake od ugovornica.

Za uzajamni poštanski promet važe odredbe medjunarodnih poštanskih konvencija i sporazuma, u koliko nije ovaj promet za izvesne vrsti pošiljaka uredjen pasebnim sporazumom izmedju poštanskih uprava obejta ugovornih strana. Poštanske uprave ugovornih strana pružiće uzajamnoj razmeni svih vrsta poštanskih pošiljaka sve olakšice, koje nisu u opreci sa njihovim zakonima i propisima, kako bi mogle u svakom pogledu, a osobito u pogledu pravilnosti i brzine prometa, potpuno odgovarati dužnostima, primljenim medjunarodnim konvencijamaili posebnim uzajamnim poštanskim sporazumima.

Poštanske pošiljke svake vrste, koje dolaze sa teritorije jedne ugovorne strane i koje treba da se uruče na teritoriji druge ugovornice biće, u koliko su podvrgnute carinskom gostupku, ocarinjene, što je moguće brže i bez izlišnih teškoća, kako bi se sprečilo svako suvišno odugovlačenje pri njihovom uručivanju. Specijalna pitanja uztjamnog poštanskog prometa, koja bi iziskivala posebno regulisanje ili sudelovanje i drugih mpravnih grana, rešavaće se sa obe strane sa najvećim blagovoljenjem.

Svaka ugovarná strana obavezuje se, da će preduzeti sve potrebne mere, da efikasno zaštiti robu, prirodne produkte ili izrade, poreklom iz druge ugovornice, od nelojalne konkurencije u trgovačkim poslovima, i da uzpčenjem robe ili drugim pogodnim kaznenim merama, koje su u saglasnosti sa njenim zakonodavstvom, suzbije i spreči uvoz, smeštaj i izvoz, kao i proizvodnju, promet, prodaju i puštanje u unutrašnji pramet svake robe, koja bi, neposredno na sebi ili na svojim unutrašnjim ili spoljnirri zavojima, bila snabdevena märkama, i menima, natpisimaili ma kojich znacima, koji bi, nepoaredno ili posredno, sadržavali netačne oznake o poreklu, vrsti, suštini ili specijalnim svojstvima te robe.

Ugovorne strane saglasile su se u tome, da će u svojim uzajamnim odnosima primenjivati odredbe medjunaronog sporazuma o uprošćavanju carinskih formalnosti, zaključenog u Ženevi 3. novembra 1923 godine.

Ugovorne strane saglasile su se u tome, da će seu cilju uzajamne zaštite literarne i umetničke svojine (autorsko pravo) upravljati po odredbama revidirane Bernske konvencije ad 13. novembra 1908 godine.

Sporovi, koji bi nastupili izmedju ugovornih strana pri primeni ili tumačenju adredaba ovog ugovora i njegovih aneksa, priloga i zaključnih protokola, podneće se na rešavanje izbornom sudu, u koliko ne bi bilo moguće otkloniti ih diplomatskim putem. Pojedinosti o obrazovanju izbornog suda i o njegovom postupku ugovoriće se za svaki pojedini slučaj.

Ovaj će ugovar biti ratifikovan i ratifikacije će se izmeni ti što je moguće pre u Beogradu. On će stupiti na snagu petnaestag dana po izmeni ratifikacija i trajaće tri godine. Posle ovoga roka on će se produžiti prećutno i ostaće na snazi još šest meseci od dna otkaza.

Ovaj ugovor izradjen je u dva ravnoglasna originalna primerka na čehoslovačkom i srpsko-hrvatskom jeziku.

U potvrdu ovoga obostrani punomoćnici potpisali su ovaj ugovor i stavili svoje pečate.

U Pragu, 14. Novembra 1928.